Muzej Romske Kulture
Ruzveltova 41-43, 11000 Beograd Info: +381 (0)11 275 22 83 SRPSKI   |   ENGLISH MUZEJ ROMSKE KULTURE - BEOGRAD | ROMANO KULTURAKO KHER - BEOGRAD | MUSEUM OF ROMA CULTURE - BELGRADE |

Naučnici koji su proučavali život i običaje Roma ne slažu se u pogledu značaja koji se medju njima pridaje devičansstvu. Jedni kažu da mlade Ciganke vide u tome najveću vrednost, a drugi tvrde da se ciganske devojke podaju prvom muškarcu na koga naidju. Ali, jedna stvar je neosporna: ne postoji prostitucija medju Cigankama. Devojke koje bi prodavale svoje telo bile bi automatski izbačene iz plemena. Može se dogoditi da u Španiji, ili na Pigalu u Parizu, naidjete na prostituke koje se predstavljaju za Ciganke (Gitane). Medjutim, ne verujem da su to prave Ciganke.


Poreklo   |  NA VRH STRANE


Poreklo Roma bilo je dugo obavijeno velom tajanstvenosti. Medjutim, naučnici koji se bave proučavanjem ovog naroda, ili bolje rečeno ovih naroda, danas se uglavnom slažu u tom da su oni indijskog porekla. Da bi se došlo do ovog zaključka, morale su se odbaciti mnogobrojne legende. Pre nego što se podrobno upoznao život tih ljudi, morao se rešiti problem njihovog umsenog sporazumevanja i odsustvo svakog pisma medju njima. Romi su uglavnom nepismeni i njihov jezik nema svoje pismo. Ali, nepismenost ne znači nekulturu, ne znači da oni nemaju nikakvu intelektualnu ili moralnu kulturu. Kultura, ako baš hoćete duboki oblici kulture, usadjeni su u njima. A što se tiče čitanja u poimanja sveta, to u njih nije zapisano na papiru, niti u knjigama. To se nalazi u samim grudama zemlje, naše planete. Ovaj nepismeni narod kadar je da čita i tumači znake prirode, mnogo bolje od većine civilizovanih naroda, pa bez obzira da li je reč o meterologiji, farmakopeji, ili nečim drugom. Ali, otkud ta pojava da se tvrdoglavo odbija prihvatanje pismenosti. Sami Romi kažu da je to neka vrsta proklestva. Prema verovanju Kalderaš Roma, Faravoni, preci današnjih Roma, koje predvodio poglavica, ratovali su sa Horačajima. Faravoni su bili prokleti, pa ih je progutalo more.


Samo nekoliko Faravona (to jest, Roma) uspelo je da se spase. Mi smo njihovi sinovi. Još od tog vremena datira naša nesreća da više nemamo nikakvu sili, nikakvu zemlju, nikakvu državu, nikakave poglavice, nikakvo pismo. Sve je to znavek sahranjeno na morskom dnu". To je objašnjenje koje ćete najčešće čuti u razgovoru sa "obrazovanijim" i otresitijim Romima. Postoji još jedno objašnjenje koje je, čini mi se, prihvatljivije i očiglednije. Nomadska plemena nemaju vremena za pisanje. Samim tim što neprestano lutaju, oni nose sobom jedino ono što im je neophodno. Knjige bi predstavljale suviše veliki teret. Stoga moraju da uče isključivo prema sećanju i da pamte samo ono što je bitno. I, naravno, to se najčešće čini putem stihova koje kudikamo lakše zapamtiti.


Ljubav  |  NA VRH STRANE


Sa druge strane, devojke koje se podaju iz ljubavi, imaju prava da traže izvesne olakšavajuće okolnosti. Uopšte uzev, samo prilikom stupanja u brak potraže se pitanje nevinosti. Kod ovih primitivnih plemena, gubitak nevinosti predstavlja priličan hendikep prilikom pogadjanja i cenkanja koji prethode sklapanju braka.  Medjutim, devojka koja je "pala u greh", pa makar i ne ostala u drugom stanju, mora da nosi na glavi tradicionalnu maramu udatih žena. I vezuje je ispod brade, dok udate žene to čine na potiljku. I tako je, i pored svega, neudata devojka, koja je zgrešila, javno obeležena u očima svih Roma. Ljubav igra značajnu ulogu i životima Roma koji su u osnovi romantične prirode. I ako ljubav ponekad prokosi tradicijama, oni su često spremni da predju preko toga i da oproste. Ali, mada su po prirodi romantični, oni su ipak žustri i temperamentni, pa se sve što je u vezi sa ljubavlju.


MedjuZanko Kalderaš Romima, mladi nemaju prava da budu ičiji izabranici, niti da sami biraju. Kada stasaju za brak, otac ili mati će ovom sinu ili kćeri predložiti devojku, odnosno mladića, koji su, po njihovom, stečenom posle brižljivog ispitivanja, najpogodniji za sklapanje bračne zajednice. Ipak, roditelji ne nameću svoju volju. Sin ili kćer reći je na kraju da li im se predloženi izbor svijda, ili ne svidja.

Kada je izvršen odgovarajući izbor, otac daje posredne nagoveštaje roditeljima druge porodice da bi ustanovio da li se oni slažu s tim. Ako se slažu, otac će sada preduzeti i formalne korake da se srede sve stvari u vezi sa sklapanjem braka. Posle toga se slavi veridba. Dvoje mladih mogu se tada sastati, ali samo u prisustvu svojih roditelja.


"Ljubavne čini"  |  NA VRH STRANE


Ako se slažu mladi ljubavnici, onda je sve u redu. Ali, ako nema ljubavi i harmonije, postoji niz "sredstava" pomoću kojih se može steći naklonost ljubljenog mladića ili devojke. U tome opet magija igra važnu ulogu. Zaljubljeni mladić otići će da potraži "drabarni", odnosno vračaru, da bi dobio jedan od bezbrojnih ljubavnih napitaka, za koje su one pravi specijalisti. U jednom svom romanu Matero Maksimov opisuje ljubavni napitak koji je medju Romima poznat pod nazivom "farmiči". To zapravo i nije ljubavni napitak, već više mistični ljubavni ritual. Mladić mora da ode blizu reke i da otkine list sa drveta. Tada se nožem ubode u članak na ruci i krvlju umrlja list, izgovarajući pri tom svoje pravo ime. Potom okrene drugu stranu lista i ponovi čitavu operaciju, izgovarajući samo sada ime devojke koju voli. Na kraju baca list u reku.


Medju Romima iz Centralne Evrope postoji ovakav ljubavni ritual: ako devojka želi mladićevu ljubav, ona umesi testo, u koje stavi malo kose, pljuvačke, krvi i nokata svog ljubljenog. Od toga napravi figuricu koju zatrpa na nekoj raskrsnici uvreme kada se mesec nalazi u svojoj prvom meni. Pri tom treba da nekoliko puta izgovori ime osobe koju voli. A u nekim drugim krajevima sveta, ona dodaje ovom testu koštice od dunja i kapi krvi iz svog malog prsta na levoj ruci. Ovo testo se odmah ispeče i ona ga potom gricka, gledajući u Mesec i izgovarajući ove "čarobne reči": "Žvaćem tvoju kosu i tvoju krv. Iz ove kose i krvi treba da se rodi novi život za nas". A posle toga uprlja mladićevo odoelo ovim testom da ne bi više imao mira, osim kada je sasvim blizu nje. Postoji vradžbina da devojka uzme malo zemlje iz nekog groba, i to nadlanicom svoje desne ruke, pa da je zatim zavije u hartiju i stavi mladiću ispod kreveta. A i za mladića poste razne vradžbine. Tako on treba da ukrade tri vlasi iz devojčine kose i da ih ostavi u pukotinu "nekog drveta da bi tu i dalje "rasle". Da bi "čini" što bolje uspele, vlasi kose treba uzeti sa devojčinog potiljka, i to u tri maha dok ona spava. Osim toga, mladić treba da ih neko vreme zadrži kod sebe.


Veridba i venčanje  |  NA VRH STRANE


Običaji u vezi sa veridbom još nose obeležje starih vremena. Slobodni brak i dalje prihvataju izvesna plemena. Važno je samo da je zasnovan na ljubavi. Medju pšanskim Gitanosima i danas se toleriše vanbračni život. Uopšte uzev, kod Roma je teško ustanoviti da li je brak sklopljen na osnovu postojećih zakona zemlje u kojoj žive, ili su venčani na Romski način. doduše, treba priznati da sve veći broj Roma stupa u crkvene ili gradjanske brakove, u skladu sa zakonima zemlje čiji su "podanici. Romski brak se uglavnom sklapa na tri načina: otmicom (silom ili pristankom), kupovinom i uzajamnim pristankom. Brakovi izmedju pripadnika raznih plemena i grupa stvaraju svakojake komplikacije, pa su katkada potrebna specijalna pravila i zakoni da bi se regulisali. Inače, kada pripadnik nekog ciganskog plemena sklopi brak s nekim ko ne potiče iz ciganske sredine, to automatski povlači isključenje iz plemena.


Dva drevna načina za sklapanje braka-otmica i kupovina - zadržala su se do današnjeg dana. Brak sklopljen otmicom, uz devojčin pristank, prilično je redak, čak i u onim plemenima u kojima su se najviše sačuvale tradicije. Mladić dolazi jedne večeri sam, ili u društvu nekolicine svojih drugova, da otme devojku koju voli. On odlazi sa svojom izabranicom i guvi im se svaki grag za izvesno vreme, ponekad i za nekoliko nedelja. Potom je dovodi natrag u logor njenih roditelja. Tek posle tobože žestoke svadje, praćene psovkama i svakojakim uvredama, i praćene psovkama i svakojakim uvredama, i posle ritualnih batina koje "pobegulja" dobije, odobrava se važnost ovakve veze. Ali, dok god se ne obavi venčana ceremonija, oni se moraju ponašati kao da su vernici, odnosno moraju strogo poštovati tradiciju. Pod običnim venčanjem, koje se danas najčešće sreće medju Romima,, modrazumeva se ono kome su prethodili dugi pregovori i pogadjanja roditelja. Iznoseći osobine svog poroda i hvaleći njihove kvalitete, roditelji nastoje da iz ovih razgovora izvuku što veće zadovoljstvo i žele da oni što duže traju. Po pravilu, mladićev otac treba da ne zna o čemu je reč, a kada dozna, kategorički izjavljuje da ni za šta na svetu ne želi da se odvoji od svog deteta. Kada na kraju dodje do sporazuma, odluka se objavljuje čitavom plemenu, a u nekim slučajevima i susednim plemenima. Mladiću se tada dozvoljava da "prvi put" vidi svoju verenicu. A devojka se mora ponašati kao da je duboko potištena što će morati da napusti svoje roditelje.

 

Svetkovina u vezi s venčanjem traje katkad i po nekoliko dana, što zavisi od bogatsva plemena iz kojih potiču mladenci. U svakom slučaju, venčana svečanost je jedan od najvažnijih dogadjaja u svakodnevnom životu i Romi su kadri da na nju potroše čitavo bogatstvo. Na ovo slalje pozivaju se svi nomadi iz okoline. Dok god traje svetkovina, zaboravljaju se sve prethodne svadje i neprijateljstva. To je neka vrsta svetog primirja, koje niko ne želi da prekrši (izuzev kada pod uticajem alkohola izgube kontrolu nad sobom). Mada je medju Romima brak svetinja koju je opasno prekršiti, razvodi ipak postoje. U Velsu se mlada može vratiti svojoj porodici i tvrditi da je u braku rdjavo postupano s njom. Ona tada izlazi pred plemenski savet. Ako se ustanovi da nije u pravu, njen otac mora da nadonkandi novac ugovoren prilikom venčanja. Ipak, on zadržava jedan deo kao naknadu za gubitak žerkine nevinosti, što je znatno umanjilo njenu buduću vrednost, ali, ako se ustanovi da su devojčina tvrdjenja tačna, onda otac zadržava i kćer i novac.


Strogi moral  |  NA VRH STRANE


I pored toga što postoji veoma rašireno verovanje da su Romi gomila odmetnika i skitnica, činjenica je da se oni pridržavaju svog moralnog zakona sa takvom strogošću da im ponekad možemo pozavideti. Na osnovu nekih knjiga i romana moglo bi se zaključiti da medju Cigankama postoji i pravi promiskuitet, da se u polnim odnosima ne vodi računa o rodbinskim vezama. Medjutim, to uopšte nije tačno. Svi polni odnosi koji su neprirodni strogo su zabranjeni,čak i u bračnom životu. Žena koja se požali da je žrtva nekih sramnih polnih postupaka svoga supruga, automatski dobija poništenje braka, a njen bestidni muž čak se izlaže opasnosti da bude isključen iz plemena. I o vernosti u braku strogo se vodi računa. Medju Kalderaš Romima retki su muškarci koji imaju ljubavnice. Osim toga, poverenje izmedju muža i žene je toliko veliko da ga ne mogu pomutiti nikakva ogovaranja. Svaki ženin postupak koji se može okvalifikovati kao neverstvo strogo se kažnjava. Tako ošišana, neverna žena nekoliko meseci služi za prezir ostalim članovima plemena.


Postoje i strože telesne kazne. Tako je u nekim slučajevima zabeleženo vadjenje očiju, sečenje nosa i izbijanje zuba. Ako negde sretnete neku Ciganku tako unakaženu, znajte da je ona time platila svoj "izlet" iz braka. Da bi se zaštitili od ženinog neverestva, Romi, pored telesnih kazni, pribegavaju i magiji. Najčešće se stavljaju razni predmeti, "tasismani", ispod ženinog jastuka. Ako joj je savest čista, ona će mirno spavati. A ako nije, izbrbljaće se u snu. Bar se tako veruje. Inače, u mnogim slučajevima skromnost i čednost Ciganki je gotovo poslovična. Po njihovom mišljenju, grudi imaju nekakave veze sa polnim činom, pa stoga smatraju da ih ne treba kriti. Ciganka će na najživljem javnom mestu mirno podojiti svoje dete i ništa joj neće smetati što je drugi gledaju. Isto tako, imao sam prilike da vidim Ciganke kako peru grudi na javim česmama i izvorima.


Poreklo


Ljubav

Strogi moral


Plodnost

Ljubavne čini


Veridba i venčanje

Radjanje


Krštenje

Plodnost  |  NA VRH STRANE


Ne zna se tačno kada su došli u Evropu. Jedino je zapisano da su se u Engleskoj pojavili negde izmedju 1430 i 1440. godine. Gotovo svi ti Romi u Velikoj Britaniji su nomadi i žive pod šatorima. Bave se sitnijim zanatima i trgovinom konja. A žene suim "pravi majstori" za pogadjanje sudbine i onoga što nas čeka u budućnosti. Ako želimo da pobliže upoznamo Cigane, moramo podrobno proučavati njihove običaje i navike, jer su oni tesno povezani sa njihovim najosnovnijim ubedjenjima i verovanjima. Ali, ma koliko ih savesno proučavali, ostaje činjenica da postoji više odvojenih grupa Roma a da ono što je vredno za jedne, ne mora biti vredno i za druge. Ipak, postoje izvesna shvatanja koja su opšta. Tako je, na primer, neplodnost najveća nesreća koja može da zadesi jednu Ciganku. Romi iz centralne Evropa pripisuju tome neki magijski uzrok. Žena bez dece je prezrena i dostojna sažaljenja. Njen položaj sa mužem postaje neizdržljiv", jer je ona, po mišljenju Roma, u stalnom dodiru sa "nečistim silama", koje prouzrokuju njenu neplodnost.


Zbog toga nije ni čudo što postoje bezbrojne čarolije i vradžbine za sticanje plodnosti. I većina njih nastaju iz starih, dobro poznatih simbola. "Kada Mesec, počne da raste", kaže Maksim Bing, opisujući razne rituale medju nomadima Transilvanije, "neplodna žena treba da jede travu od porodjajne groznice. Ove zalogaje treba da zasladi paučinom, i to zajedno sa svojim mužem. Zato mora neprestano prizivati dobre vile-Kešali". Koliko su besmisleni toliko su često i neizvodljivi ovi metodi. Gde, na primer, naći grob majke umrle od porodjajne groznice, i to danas kada relativno mali broj žena umire na porodjaju. Ima rituala za sticanje plodnosti, u kojima je glavna uloga dodeljena muževima. Pomenućemo samo onaj u kome muž treba da uzme jaje i da sa svake njegove strane napravi rupe, korz koje će susuti njegovu sadržinu ženi u usta. Simbolizam ovog drevnog običaja je očigledan.


Ne treba preuveličavati "oplodnu moć Meseca", ali je i ne treba primeniti samo na žene već i na biljke. Stoga se mesečeva moć prenosi na travu. Porodjajna groznica ne smatra se kao zarazna bolest, već kao jasan znak trudnoće. A običaj koji nalaže ženi da radi otklanjanja neplodnosti popije vodu, u koju je pljunuo njen muž, vuče poreklo iz paganskih vremena i istovremeno pokazuje kako je nastala fraza "pljunuti otac". Na kraju treba spomenuti i običaj koji je veoma raspostranjen u Indiji, a koji se sreće i medju transilvanijskim Romima-venčanje drveća. Bračni par bez dece, muž i žena odvojeno zasade po jedno drom na obali reke i onda oba drveta vežu zajedno.


Ako jedno od njih uvene, to se tumači kao znak da oni neće imati poroda. Sasvim retka pojava abortusa medju Cigankama rezultat je ove vitalne potrebe za porodom. Iako su moral i čestitost na visini, trudna devojka se ne smatra obaveznom da se "oslobodi svoje pogreške". Ljubav Roma prema deci je iznad shvatanja o takvoj vrsti greha. Ali, ako ne upotrebljavaju sredstva protiv začeća, Ciganke ipak znaju za razne napitke i načine za vršenje abortusa, koje narado primenjuju na sebi, ali koje rado prodaju ženama izvan ciganskog reda. Zbog toga je Ciganka, koja pomaže nesrećnim devojkama da se oslobode "ploda ljubavi", postala u neku ruku tradicionalna ličnost u narodnoj književnosti.


Radjanje  |  NA VRH STRANE


Da bi utvrdili da li je žena ostala u drugom stanju, madjarski Romi bacaju zrna kukuruza u basen, ili na doboš za pogadjanja. Način na koji zna padnu "obogućuju" da se predskaže pol deteta. Ovaj metod je već odavno bio poznat kod starih Indusa, samo što su se mesta zrna kukurza upotrebljavala zrna lana. U oba slučaja "predskazanje" se izvlačilo iz činjenice da li su zrna dodirnula jedno drugo, ili nisu.


Kod Roma u Rajnskoj oblasti običaj je da žena razbije jaje u tanjir, ne odvajajući pri tom žumance od belanceta, i da ga potom poprska vodom iz usta. Ako narednog jutra jaje pliva po površini, znak je da je žena trudna. Ako se belance odvojilo od žumanceta rodipe sina, a ako su se izmešali doneće na svet kćer.

Ako Ciganku počne da liže june, ili ako se u njenoj blizini pojavi cvrčak, to je opet "siguran dokaz" da je trudna. ako uveče vidi kako divlje patke ili guske preleću nebo, već narednog jutra može biti "sigurna" da će se poroditi.


Kada Ciganka stroprocentno utvrdi da je trudna, objavljuje tu vest što je moguće pre, i to ne samo mužu, već i svim ženama u plemenu. Od tog trenutka na nju se gleda sasvim drukčije. Ima pravo na svaku vrstu pažnje. Posle toga njene prisne prijateljice postavljaju oko nje slike lepih ljudi i žena, odnosno osoba koje se ističu savršeno razvijenim telima. Ove slike pripadaju poglavici plemena, ili čitavoj zajednici. I pozajmljuju se samo budućim majkaja. Mada Ciganke vode toliku brigu da se zaštite od "zlih duhova", ipak su sasvim ravnodušne u pogledu fizičkog umora. One rade tako reći do poslednjeg trenutka i tek onda pozovu u pomoć neku najbližu susetku ili prijateljicu. Medjutim, često se dogadja da se sasvim same porode u nekom uglu, a ponekad čak i u stojećem položaju.


A normalno radjanje deteta u Roma prćeno je tačno odredjenim ritualom. Neposredno pre poslednjih porodjajnih trudova, sa porodilje se moraju iseći ili razvezati svi čvorovi. Ovaj običaj usmeren je na to da se spreči da se porodilji ne zaveže pupčana vrpca. Jedina osoba kojoj je dozvoljeno da prisustvuje porodjaju je porodiljina majka, lkao i matrona plemena, koja vrši dužnost babice. Ona se umeša tek kada se pojavi opasnost da porodjaj postane težak, to jest tek kada se jasno ispolje izvesne komplikacije. Pošto joj je dužnost i da preseče pupčanu vrpcu, ona je u tu svrhu pripremila razne napitke da bi "odagnala demona!. Madjarsi Romi pale vatru ispred šatora da bi oterali duhove. Simbolizam jajeta ponovo se pojavljuje prilikom radjanja, i to u raznim oblicima. Kada je porodjaj spor, pusti se da jaje padne izmedju nogu porodilje, a za sve to vreme plemenska matrona peva odredjene pesmice.


Kada Ciganka umre na porodjaju, sahranjuje se sa po jednim jajetom ispod svake miške. Ovaj običaj treba da spreči "vampire! da se ne hrane njenim mlekom. A kod nemačkih Roma postoji običaj da se prilikom teškog porodjaja skuvaju tri jajeta u vodi. Potom porodilja popije vodu, a njen muž pojede jaja. Ovi rituali praćeni su izvesnim strogim tabuima. Tako, na primer, izuzev nekih posebnih slučajeva u novije doba, Ciganka se ne sme poroditi u svom šatoru, ili kolima. Mora da izadje iz logora, ili da se bar porodi ispod kola. U nekih plemena (na primer, u Engleskoj), specijalan šator je podignut u tu svrhu, za slučaj da vreme bude suviše rdjavo. A u nekih plemena žena podaruje novi život samo negde kraj reke.

 

Porodilja se u stvari smatra kao nečista. Muškarci, pa čak i muž, ne smeju ni da pomisle da joj pridju bliže. lPrema tvrdjenju jednog naučnika, porodjaj je neka vrsta karantina koji kod engleskih Roma može trajati tri do četiri nedelje, a kod nemačkih Roma čak i šest nedelja. Mlada majka ne sme da dodirne ni kuhinjsko posudje, ni hranu. Po pravilu, period nečistoće završava se Romskim krštenjem deteta. Otac mora čekati sve do tog trenutka, odnosno tek tada sme da vidi novorodjenče i da ga poljubi.


Krštenje  |  NA VRH STRANE


Cigansko krštenje sastoji se prvo od običnog potapanja u vodu, i to po mogućstvu u tekuću vodu, a tek posle toga se detetu da tajno ime. Romi imaju u stvari tri imena: jedno je tajno, drugo je za svoje saplemenike, a treće za vlasti, to jest za svet izvan ciganskog reda. Tajno ime izgovori majka sasvim tihim glasom u trenutku rodjenja - i to prvi i poslednji put. Ovo ime treba da obmane "zle duhove"., koji ne smeju da znaju identitet deteta. Ako bi znali, mogli bi da ga napadnu i da mu nametnu svoj uticaj. Prema tvrdjenju jednog naučnika, ovo tajno ime se došapne detetu na uvo i u doba puberteta.


Cigansko krštenje je izvanredno važan običaj. Pre ove ceremonija dete se smatra za "nečisto", ili bolje rečeno, ono uopšte ne postoji. Krštenje se obavlja u prisustvu kuma i kume (kirvo i kirvi), koji oboje moraju biti Romi i čija je uloga od velikog značaja. Prema tradiciji Zanko Roma "kum i kuma su pravi roditelji detetovi i mnogo značajniji za njegov život nego rodjeni otac i majka". Ovaj značaj kumova nastao je iz činjenice što ini prvi dodirnu dete prilikom krštenja i što ga time, prema drevnom verovanju, načine čovekom.

Muzej Romske Kulture | Romano Kulturako Kher | Museum of Roma Culture | ul. Ruzveltov 41-43, 11000 Beograd, Srbija | romamuseum.rs | Tel: +381 (0)11 275 22 83