Husinskiih Rudara 30a, 11000 Beograd Info: +381 (0)69 22 80 075 SRPSKI   |   ENGLISH MUZEJ ROMSKE KULTURE - BEOGRAD | ROMANO KULTURAKO KHER - BEOGRAD | MUSEUM OF ROMA CULTURE - BELGRADE | Muzej Romske Kulture | Romano Kulturako Kher | Museum of Roma Culture | ul. Ruzveltov 41-43, 11000 Beograd, Srbija | romamuseum.rs | Tel: +381 (0)11 275 22 83

Pod pojmom kultura podrazumeva se skup svih pojava i tvorevina koje čovek proizvodi svojom materijalnom i duhovnom aktivnošću. Osnovni smisao pojma kultura, neki antropolozi su definisali kao «na čin zadovoljavanja ljudskih potreba», odnosno njen smisao se sastoji u tome da se olakša održavanje, produženje i napredak ljudskog društva.


Dakle, kultura je sastavni deo strukture ukupnog društva, ali i sastavni deo strukture svake ličnosti.


U predhodnim vremenima naučna podela na materijalnu i duhovnu kulturu, bila je vrlo čvrsta. Sadašnji teoretičari se uglavnom ne slažu oko principa te podele, a i same podele.


Sve do današnjih dana Romi su očuvali niz kulturnih elemenata koji nedvosmisleno svedoče o njihovom etničkom u oblasti duhovne kulture, uključujući, naravno, i običaje, navike, norme, zakone, jezik i simbole.


Dakle, u osnovama te kulture počiva jedan prepoznatljiv način života kojem odgovara odredjen pogled na svet i čoveka. Romski pogled na svet, afirmiše čoveka i životne vrednosti medju kojima sreća, ljubav i sloboda, zauzimaju centralno mesto. U ovoj kulturi izrazito je naglašeno da je smisao čovekovog postojanja u reči biti, a ne u reči imati, a sam život Roma je pokazao da se bez države i teritorije mogu održati vlastite vrednosti, jezik i kultura, bez obzira na lokaciju.

Sveukupnost oblika života, vodećih ideja životnih uslova stvorenih ljdskim aktivnostima stanovništva na jednom istorijski i regionalno ograničenom prostoru i vremenu. U kulturu spadaju svi materijalni pojavni oblici okoline (oblici građevina, sprave, alat itd) preuzeti od prethodnih generacija ili stvoreni tokom daljeg razvoja i promena, znanje o korišćenju prirodnih procesa koji se odvijaju prema zakonitostima uključujući ljudski život (nauka i tehnika), sve ideje, vrednosti, ideali i (?), metodi i institucije saživota (društvo). Granice kulture u odnosu na prethodne ili postojeće druge kulture nije moguće povući.

Nju pripadnici određenog kulturnog kruga drugačije vide nego oni kojima je ta kultura strana ili „objektivni“ posmatrači zainteresovani za nauku o kulturi. Važni kriterijumi za razdvajanje su jedinstvo jezika, moralnih pogleda, životnih navika i društvenih formi. Sociologija pokušava da analizira kulturu kao sistem intrumentalnih, kognitivnih, ekspresivnih i pre svega zavisnih od vrednosnih simbola (koji u ognaičavaju moguće radnje u nekoj situaciji i tek tako omogućuju interakciju) za objašnjenje kompletnih sistema i njihovih funkcionalnih struktura (strukturalno-funkcionalna teorija).


Kultura se smatra osnovom normi, pozicija i uloga, celinom zajedničkih predstava i tradicija, koje moraju da se izučavaju u procesu socijalizacije i enkulturacije i prenose da bi se društvo neprestano reprodukovalo i da bi se obezbedilo da čovek, koji je po sebi društveno nespecifični pojedinac, može da postane član jednog društva. Romi i Sinti imaju kao i drugi narodi

institucije, običaje i specifične delatnosti koje svedoče o odnosu čoveka prema sebi samom, kao na primer: lična imena, promene tela i kose, stid u odnosu na telesne funkcije itd. Osim toga imaju institucije i običaje koji regulišu međuljudske odnose, kao što su pozdravi, pokloni, gostoprimstvo, udvaranje, posete, šale, zajednički rad, vođenje računa o starosnim razlikama, maniri, gestovi, porodične proslave, zabrana incesta, seksualna ograničenja, običaji povezani sa pubertetom, praćenje trudnoće, dojenje, odbijanje od dojenja, tuga, običaji vezani za sahrane, rodbina itd.


Osim toga postoje delatnosti i obiičaji, koji pokazuju odnos čoveka i prirode kao što je izrada alata, korišćenje vatre, stanovanje, merenje vremena, praćenje kalendara, kosmologija, magija i sujeverje (posebno u vezi sa procesom lečenja), mitologija, proricanje sudbine, tumačenje snova, ešatologija, zabranjena jela, natprirodna bića, predstave o duši, brojevi, medicina itd. Konačno, imaju i društvene institucije kao što je plemenski poredak, organizacija, udruženja, zakon, prava posedovanja i nasleđa, kaznene mere, razlike u društvenom statusu, pravila zajedničkog života, srodne grupe, jezik, rituale, vaspitanje dece, etiku, venčanje, rituale pri porođaju, kontrolu rađanja, folklor, igre, muziku i igru, književnost, ukrašavanje itd. U kulturi Roma i Sintija poseban značaj imaju predstave o čistom i nečistom a izuzetno veliku ulogu kod Roma ima i pojam sreća.

Tradicionalna Kultura Meterijalna kultura Duhovna Kultura